Folker Džej Ramadanovski odrastao je u samom srcu Beograda, u kome je završio osnovnu školu, obožavao učiteljicu, pevao na priredbama, šibicario, krao, pa nakon popravnog doma započeo muzičku karijeru koja i danas traje.

Komšiluk ga opisuje kao večitog boema i veseljaka, a otkrili su nam i da je jedno vreme radio u obližnjoj farbari.

- Džej je pravi Dorćolac, znam ga od malih nogu. To staro društvo se okupljalo u jednoj kafani koja je davnih dana zatvorena. Njega su svi poznavali, uvek se pojavljivao i svirao tarabuku. Tada je još tinejdžer bio, a uvek je bio veseo i ljudi su ga voleli. Nikad nije bio stipsa, voleo je da daje i da časti ljude, kad ima, delio je sa svima. Ovde je išao u osnovnu školu, jedno vreme je bio u popravnom domu, a kad je izašao zaposlio se u farbari. Sedam dana je radio i dao otkaz, tad nam je govorio:

„Ja uđem garav, a izađem sav crven od farbe”, otkriva Džejov komšija Dušan.

A direktor škole je otkrio nove detalje.

- Džej je išao kod nas u školu, učiteljica mu je bila Danica Pekić. Ona ga je na ulici našla uplakanog i dovela ga da uči školu. Govorio je da mu je ona kao majka i da nije bilo nje nikad ne bi izašao na pravi put. Kupila mu je knjige, odeću i brinula o njemu. Bio je na jednoj proslavi škole, pa je o Danici kroz suze pričao, mnogo ju je voleo - ispričao je Dragomir Ivanović.

Izvor: Alo.rs