Narodne novine izlazile su na dnevnom nivou od avgusta 1900. godine do januara 1901. godine. Bile su zabranjivane zbog prilično slobodoumnih političkih stavova u to vreme. 

List se bavio spoljnom i unutrašnjom politikom, finansijama, narodnim interesima i zabavom. Vlasnik novina bio je Blagoje Nedić, a glavni urednik Sava M. Šibalić. U nastavku vam prenosimo tekst iz ovog lista koji je objavljen u njegovom drugom broju, 21. avgusta 1900. godine.

"'Ko ne gleda na prošlost, neće imati razloga da utehu očekuje u budućnosti'. Znači: iz prošlosti valja da crpemo uputstva za život i da se koristimo onim što nam ona kazuju, inače ćemo lutati do poslednjeg dana i naš budući život, naš podmladak, ono na čemu će Srbija ostati, neće biti ništa bolje no što su sadašnji naši naraštaji.

Naša država je skroz svoja mnogobrojna ministarstva gotovo svih mogućnih političkih boja i svih mogućnih i nemogućnih smesa i kombinacija, za čitav ovaj niz od trideset godina, lutala sa pojedinim teorijama, većinom u svem drugom svetu preživelim i izbačenim; i pored svih nada ozbiljnijih ljudi, ona nije pogodila onaj kolosek kojim joj valja ići.

Nije ni malo preterano to što kažemo, i ako ih dosta ima koji se zavaravaju smišljajući lepe obmane.

To što danas ima ova naša lepa zemlja blizu 400 milijuna dinara duga; što ima tri stranke izigrane i onemogućene, što mesto 1000 ima 3000 činovnika; što su špekulanti i nevaljalci bili uspeli da zavade narod među sobom, da razdvoje Kralja od naroda; što se državna služba već odavno smatra kao dobra nagrada rođacima i prijateljima; što seljaku puca grbina pod raznovrsnim dažbinama i teretima; što se vitlalo sa školom kao i sa policijom; što se hajdukovalo i u sred varoši kao i u šumi; što se između državnog i svoga nije više pravila razlika; što je mnogi podivljao, otuđio se od primernih i starodrevnih srpskih običaja, što zelenaške radnje, velike i male, cvetaju, a narod iz godine u godinu goliji i bosiji; što se iz javnog života moradoše povući ozbiljni i iskreni ljudi ustupivši mesta pelivanima i prostim varalicama; što naša štampa postade po čistoti načela obična dronja, a po moralu obična drolja, i što se za poduže vreme učini kao da je Srbija zaboravila na svoju ulogu Srpskoga Pijemonta - to i sila drugih stvari samo su užasni dokazi o brutalnoj nesposobnosti onih generacija, koje zemlju do ovoga jada dovedoše.

Zar nije i suviše očito da se u tome haosu od nepoštenja, nasilja, prkosa i besa nije ova država sećala, niti ikakvog truda uložila da politički vaspita narod, i da spremi nove naraštaje, koje će ova naša zemlja nositi i hraniti, a da se ne mora stideti što ima tako jadan porod?

Niko se nije sećao političkog vaspitanja naroda. Niko narod nije učio umerenosti, smernosti i poštovanju tuđeg mišljenja i rada. Sa malim izuzetkom ni jedna vlada nije mu dala čiste i nepomućene primere rodoljublja i požrtvovanja.

Ministarstva su se menjala, a s njima početi, nedočeti ili tek samo obećani programi, a da i ne spominjemo vlade, kojima je jedini ponos bio taj što nikakvog svoga programa nisu imale.

Ova zemlja ne sme više lutati ni posrtati. Ovaj narod ne treba više obmanjivati i lagati i nemilostivo ga goniti. Nastavi li se to i dalje, neka se niko ne iznenadi, što će sve vlade imati narod kao vojsku neprijatelja, jer ako ga, naposletku nije htela vaspitati država, on će sam svoje vaspitanje političko potruditi se da pocrpe iz svoga teškog i nagomilanog iskustva.

Za to mi držimo da oni, kojima su ma za i najkraće vreme poslovi ove zemlje povereni, treba da ozbiljno stanu pred ovim napomenama."

Izvor: www.b92.com