Dvadeset i prvi vek doneo je toliko novog,Od mogućnosti da bilo kada,u bilo kom momentu vidite ljubav svog života putem ekrana gde god da se ona nalazi,do toga da sa tog istog telefona uputite lepu iskrenu poruku nekome koga volite

Sve ovo zvuči kao najlepša reklama o putu o kome sanjate a onda vas sustigne začkoljica o visini cene I truda koji morate da uložite kako bi zaista taj put bio “san”.Tako je I u životu.

U nekim lepšim danima,ko se toga seća,postojale su komšije koje polovinu svog ručka dele sa ostalim komšijama.Poštovanjem se podrazumevalo samo “dobar dan”,dok sada dokaz poštovanja I ljubavi kotira se po tome koliko je neki batica nekom batici bio “dobar” I koliko ga je “ispoštovao”. Ovo je zaista široka tema,koja se piše suznim očima I sa nekim kamenom u grudima gde vas od suicida deli nekoliko reči u tastaturi.Te reči nisu plaćene niti vam je urednik naredio,ovakvi dogadjaji kaplju izmedju krvnh sudova I bole sve one koji su deo linča rečma I delima.

Rođen sam normalan,odrastao u mestu u kome je drugačije bilo nenormalno I gde su raznim taktikama pokušavali normalno da izvuku jer su oni,bez škole,upita stručnjaka ili otvaranjem literature želeli da svoj hendikep nastranosti izraze nad detetom.Nisam se puno dvoumo:

“Mama,ja sam homoseksualac” – sa dve manje torbe sa nepunih devetnaest godina otišao sam u veliki grad gde ni tamo nisu baš shvatali izraz “drugačiji”.Ovaj uvod je za sve one kojima putem sijaset društvenih mreža ljudi pišu gadosti I poniženja.

“Tik tok” važi za jednu od naj hejterski aplikacija gde jednoj devojčici koja je debela pišu : “Debela nakazo” ne znajuć da ona,tako neiskusna u život može nešto sebi da uradi.Nije kriv ni Milan,koji je zbog instagram profila bio tužan mesec dana jer su mu zamerali da Milan nikako ne može biti Bajramović.Imamo Aleksu Jankovića,dete koje je poslednji svoj korak imao sa zidine škole u večni raj.

Ako ne živite u prošlosti gde je “dobar dan” dovoljan da vas neko kategodiše u kulturnog,nemojte da vas 21 vek učini bezličnim,neemotivnim,bezobraznim,oholim I lošim.

“Neka rade u svoja 4 zida”

Godinama u nazad homoseksualci su se u ta 4 zida preispitivali da li nešto sa njima nije u redu,nauka pokazuje da tu bolesti nema I da je to izbor kao da odlučite da jedete hrono ili brzu hranu.Ta pojava se zove IZBOR ! To je odluka mene I mog tela šta ću sa njim raditi I to ne u 4 zida,ješću travu na sred Knez Mihailove ali ću isto tako na tom istom šetalištu ljubiti svog dečka.To mi neće zabranuiti niko,kao što ja drugima ne branim seksualne ili bilo koje izopačenosti.

Mišljenje je tada moglo da povredi maloletno dete koje tek sada otkriva svoje telo I misli da ono što čika Bandula priča,doduše nepismeno, prihvata lo od starijeg čoveka I guši se u svom svetu koji kreće da otkriva.Nemojte da dajete mišljenje svakoj seljačini kome se plug pokvario pa može da vam statira u emisiji u kojoj je uz oznojenu košulju doneo I problem današnjoj deci I omladini.

“TIK TOK”

Aplikacija u kojoj sam se zakleo da neću ružno komentarisati nikoga ali sam zbog loših mitova o toj platform često tamo,ispitujem I nalazim ogorčene ljude koji svoje nezadovoljstvo prebace na neprikladan I jako ružan način.Par zanimljivih ljudi tamo,koji su I popularni na toj mreži,svakodnevno trpe razne uvrede na račun viška kilograma,na mladeže po licu koje su imali po rođenju ili zbog evidentne seksualne opredeljenosti.Da li takvi ljudi shvataju da nekome čine zlo? Da li shvataju da su tim hejtom sebe doveli u rang “lošeg čoveka” I da li je lepo rugati se nekome ko NIJE KRIV !

Krenite da lečite sebe čim unutar organizma imate potrebu za neumesnim šalama na bolesne,hejtom na drugačije I sprdnjom sa nečijom fizičkom manom.Oni će da žive I prevaziće te prozivke,bar najjači,ali ćete vi ostati večno govna koja zbog njihove popularnosti imate problem sujete koja se manifestuje kroz uvredljive tonove.

Ostanite onakvi kakvi ste odrastali,zdravo uz baku,gde je komsija bio centar sveta,prijatelj član porodice a kum drugi Isus. Naravno, ako ste imali oko sebe takvo detinjstvo, ako niste …. Sve mi je jasno !

Izvor: B.Simić