"Ljude koji su ozbiljno bolesni ili one za koje se pretpostavlja da neće još dugo živeti prevozimo avionom ili brodom na druga mesta u Norveškoj da provedu poslednje dane svog života", kaže Jarl Skjegestad, meštanin najsevernijeg mesta na svetu, norveškog Longjarbjena na Svalbaru.

Kada živite u najsevernijem mestu na planeti zabrana umiranja nije jedino neobično pravilo. Na primer, ako izlazite van gradske zone Longjarbjena obavezno morate poneti pušku. U okolini tog grada živi za oko 1.000 više medveda nego ljudi, kojih je oko 2.000.

I držanje mačaka je strogo zabranjeno da bi se sačuvao svakako već mali broj ptica u tom gradu.

Vlasti su donele zakon po kom je zabranjeno umreti na tom norveškom ostrvu još 1950. godine i taj propis je i dalje na snazi. Evo kako je došlo do takve odluke.

Pre sto godina, krajem Prvog svetskog rata pojavila se epidemija španske groznice od koje je umrlo osam rudara na tom norveškom ostrvu, piše hrvatski portal Večernji.hr.

"Sahranjeni su na lokalnom groblju koje je vrlo specifično", kaže Skjegestad kršni Norvežanin i istovremeno posmatra nekoliko belih krstova zabodenih u zemlju.

"Tela nisu bila duboko sahranjena zbog temperatura koja često padaju i na -30 ili -40 Celzijevih stepeni, pa je zemlja tvrda i teška za kopanje. Spomenuta epidemija dogodila se negde poslednjih nedelja Prvog svetskog rata i ljudi su već pomalo počeli da zaboravljaju na to vreme kada su 1950. godine lokalci, dok su kopali nova grobna mesta, na istom tom groblju naišli na jedan od leševa rudara koji su pomrli decenijama ranije", nastavlja priču starosedalac tog mesta.

Priseća se da je pronađeni leš bio potpuno očuvan, u stanju gotovo identičnom kao kad je pre 32 godine spušten u raku.

Foto: Getty

"Posle početnog šoka telo je prevezeno na jedan Institut, a naučnici su iz njega uspeli da izvuku žive primerke virusa koji je tada pobio rudare. Najjednostavnije rečeno, zemlja u kojoj su tela bila zakopana bila je toliko smrznuta da je sahranjivanjem tela u nju postignut isti efekat kao da ste ga zamrzli. Decenijama kasnije stare bakterije koje su se nalazile u leševima preživele su zahvaljujući niskoj temperaturi, a da cela zajednica nije brzo reagovala, postojala je realna opasnost da se bolest ponovno proširi".

Iste te godine vlasti su donele zakon koji je na snazi i danas, a on glasi - u gradu je zabranjeno umreti.

"Ljude koji su ozbiljno bolesni ili one za koje se pretpostavlja da neće još dugo živeti prevozimo avionom ili brodom na druga mesta u Norveškoj gde provode poslednje dane svog života", kaže Skjegestad.

Izvor: www.b92.com