Srbija živi na još jedan dug. To je ekološki dug. Dan ekološkog duga označava dan u kalendarskoj godini kada potrebe čovečanstva premaše ono što ekosistemi Zemlje mogu u toj godini da obnove. Svet nikada ranije nije ušao u ovakav dug, a za Srbiju je ovaj dan 1. avgust 2018. godine.

Taj dan, koji se ove godine obeležava najranije otkako se vrše merenja (1997. godine bio je krajem septembra), simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse.

Prema Mreži za globalni ekološki otisak, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta, a imamo samo jednu.

"Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno. Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo s računa bolje budućnosti svoje dece", ističe Deni Porej, direktor Svetske organizacije za prirodu.

Budući da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju da preduzmu kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet.

Foto: wwf.rs

Postavlja se pitanje koliko su takve akcije moguće na globalnom nivou?

Potreba za održivim razvojem nikada nije bila veća, ali sa druge strane ne nailazi na podjednako interesovanje u svetskoj ekološkoj politici, jer u njoj globalna etika ne postoji, iako se radi o opštoj dobrobiti svih stanovnika naše planete, kako kaže Marko Vujić, sekretar pri Centru za ekološku politiku i održiv razvoj.

“Dovoljan je primer povlačenja SAD-a iz najvećeg planetarnog sporazuma koji se tiče upravo klimatskih promena (Pariski sporazum). Praksa pokazuje da smo kao čovečanstvo, iako na visokom nivou tehnološkog napretka, globalne povezanosti, protoka novca, roba, ljudi i kapitala, ipak daleko od globalnih suštinskih vrednosti, poput očuvanja planete i brige o generacijama koje dolaze posle nas. Koncept održivog razvoja predstavlja zdravu tendenciju, ali partikularno praktikovan, ne može da sačuva planetu ni za nas, a još manje za buduće generacije”, kaže Vujić za sajt B92.

Upravo iz tih razloga mnogi kažu da smo već suviše zakasnili da planetu vratimo u relativnu ravnotežu, i optimalnu održivost.

“Precizan odgovor zavisi od velikog broja varijalbli. Svakako da smo delove biološkog diverziteta bespovratno izgubili, poput poslednje jedinke belog nosoga pre pre svega nekoliko meseci. Takve primere imamo gotovo svakog meseca, jer posledice decenijskog neogovornog odnosa čoveka prema ostatku prirode uzimaju svoj danak. No, ne bi trebalo biti pesimistican, već se voditi maksimom da nikada nije kasno ako se krene - odmah", upozorava on.

GFN-ov prikaz zemalja na osnovu datuma ulaska u ekološki dug

Dani Porej objašnjava da, prema njihovom Izveštaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. Njihove rezultate potvrdila je Mreža za globalni ekološki otisak.

Prema tim podacima Slovenija predvodi u našoj regiji s najvećim ekološkim otiskom i prva je ušla u ekološki dug 12. maja. ove godine. Slede je Hrvatska koja je u dug ušla 19. juna, potom Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula). Ovaj dug najkasnije će napraviti Albanija 14. oktobra.

Činjenica da se Srbija na ovoj skali rušitelja ekološke ravnoteže nalazi na pretposlednjem mestu, nije pokazatelj veće ekološke svesti Srbije, njene politike i stanovništva, već je proizvod istorijski devastirane industrije, objašnjava Vujić.

"Industrija, i njeni procesi su, uz saobraćaj, glavni učesnici u ukupnom ekološkom otisku jedne države, ili regiona. Verujem da mali broj građana teši činjenica da mi, kao država imamo nisku ekološklu stopu, kada je životni standard jos niži od same stope", kaže on.

Dok razvijene zemlje najviše narušavaju ekološku ravnotežu, one stvaraju probleme koji se odražavaju na sve ostale. U razvijenim zemljama preovladavaju globalne ekološke teme poput GMO hrane i klimatskih promena.

Za razliku od njih, Srbija, kako kaže Marko Vujić, ima mnogo osetnije probleme.

"Tri decenije nemara prema životnoj sredini na teritoriji Srbije imaju za posledicu preko 5.000 divljih deponija, 90 odsto otpadnih voda mi u 21. veku izlivamo direktno u reke, bez bilo kakvog prečišćavanja. Ono što je Evropa rešavala jos sedamdesetih i osamdesetih godina godina kod nas tek u tragovima zazuma prostor u drugoj deceniji 21. veka", istakao je Vujić.

Izvor: www.b92.com