Ljudska vrsta ostavila je trag na gotovo svakoma kutku Zemlje, ali avanturisti i dalje žude za neotkrivenim mestima.

Mir i spokoj mogu se naravno pronaći u šetnji Dolomitima ili na raftingu u Švedskoj, ali i tamo je civilizacija uvek udaljena tek nekoliko kilometara.

Pitanje koje muči i naučnike, glasi postoji li na Zemlji mesto toliko udaljeno i nepristupačno da ga dosad niko nije ni primetio. Geografija ima termin upravo za takva mesta - nepristupačni polovi.

"Pol nepristupačnosti označava mesto do kojeg je najzahtevnije doći zbog udaljenosti od geografskih oblika koji bi mogli da omoguće pristup tom mestu", objasnili su iz geografskog odseka Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari.

Polovi nepristupačnosti su kontinentalne ili okeanske tačke. Kontinentalni polovi su delovi kopna najudaljeniji od obale, na primer Evroazijski pol nepristupačnosti je u pustinji na severozapadu Kine, na granici sa Kazahstanom.

Okeanski ekvivalent je Point Nemo u Južnom Pacifiku, tačka udaljena gotovo 2.700 kilometara od najbližeg kopna, ostrva Pitkern.

Najudaljenije ostrvo na svetu je nenastanjeni Buve na jugu Atlantskog okeana i u vlasništvu je Norveške od 1930. godine.

Ostrvu, nažalost, ima malo toga da ponudi avanturistima željnim bega od civilizacije. Zbog oštrih vremenskih uslova, ostrvo je dom samo lišajevima, mahovini i gljivicama koji rastu na delovima koji nisu smrznuti.

Od životinja mogu da se pronađu albatrosi, kraljevski pingvini i druge ptice koje podnose niske temperature.

Postoji li onda mesto na koje čovek još nije kročio? Ljudska vrsta je izmenila Zemlju i ostavila svoj trag gotovo svuda, kaže Rajnhold Lejnfelder, geobiolog sa Univerziteta u Berlinu.

Čak i na Nemu vide se tragovi civilizacije - mikroplastika.

Izvor: www.b92.com