Pustinjska prašina koja dolazi iz Sahare utiče na klimu - nekad loše, a nekad pozitivno. Iako većina nas vremenske prilike posmatra po onome što se događa u našoj blizini, lokalno, ono što se događa hiljadama kilometara daleko može da utiče i na to kakvo će biti vreme.

To je vidljivo na primer u slučaju Meksičkog zaliva. Nova studija je pokazala da je razorna snaga uragana u tom delu sveta smanjena baš zahvaljujući prašini iz Sahare.

U studiji objavljenoj u Journal of Climate, grupa istraživača uporedila je uticaj peska i prašine iz Sahare na temperature okeana i ponašanje vremena. Saharska prašina već rutinski duva preko Atlantskog okeana i velika većina završava u Meksičkom zalivu. I na snimcima NASE prašina se može videti.

Sem što završava na obalama plaže, ta pustinjska prašina blokira sunčevu svetlost i prilično rashlađuje okean. Hladniji okeani znače i manje 'energije' za njihove struje, što dovodi do slabijih uragana. Čestice te prašine, one koje sprečavaju sunčevu svetlost da prođe u okean, zagrevaju se i dovode do toplije atmosfere i blažih vremenskih obrazaca.

Dobre su to vesti za stanovnike Meksičkog zaliva koji se još oporavljaju od prošlogodišnje razarajuće sezone uragana. Ova otkrića mogla bi da ponude i rešenje za smanjenje uticaja uragana u budućnosti.

Ljudi su godinama predlagali proces "atmospheric seeding" i sada je tu dokaz da je uspešan. Osnovna ideja tog procesa je napuniti atmosferu česticama sličnima prirodnim česticama peska iz Sahare kako bi se ohladila atmosfera i moderirala uragana i ostale oluje.

Međutim, ranija istraživanja su pokazala da bi taj plan mogao da ima neželjene nuspojave. Isto kao što uslovi u pustinji u Sahari mogu da utiču na uragane u Meksičkom zalivu, istraživači su otkrili da Zaliv može da podstaknei sušu u pustinji.

To je još jedna potvrda da vreme nije lokalni fenomen i da mala promena u jednom delu sveta može da ima puno veći uticaj na hiljadama kilometara udaljena područja.

Izvor: www.b92.com