Prošlo je 12 godina otkako je mala planeta izgubila ovu titulu. Od tada traje rasprava da li je to bila ispravna odluka.

Sada grupa stručnjaka tvrdi da razlog zbog koga je Pluton degradiran nije valjan i traže da mu se status planete vrati, piše Science Alert.

Pluton je službeno prestao da bude planeta odlukom Međunarodne astronomske unije (IAU) u avgustu 2006. godine nakon što je ta globalna grupa astronomskih stručnjaka dodala i treći kriterijum za definiciju planete.

Prema njemu, planeta je nebesko telo koje se okreće oko Sunca, ima dovoljnu masu kako bi njegova sila teže savladala kohezionu silu čvrstog tela i zadržala ga u hidrostatskoj ravnoteži u gotovo sferičnom obliku i koje je 'očistilo' svoju orbitu.

Ovo treće znači da objekat mora biti dominantno telo na svom orbitalnom putu s dovoljno snage da ili privuče ili istera bilo kakvo svemirsko stenje u svojoj blizini.

Pluton zadovoljava prva dva kriterijuma, ali treći ne, jer svoju orbitu deli s gomilom nebeskih tela Kujperovog pojasa.

Grupa naučnika sada tvrdi da treći kriterijum nema potporu u naučnoj literaturi. Čitajući publikacije objavljene u poslednjih 200 godina, pronašli su samo jednu, iz 1802. godine, koja se korisiti čišćenjem orbite kao kriterijumom za klasifikaciju planeta.

"IAU nam govori da bi temeljni objekat ove nauke, planeta, trebalo da bude definisan na temelju koncepta kojim se u svojim istraživanjima ne koristi niko", kaže vodeći autor studije Filip Mecger s univerziteta na Floridi.

"I onda, po njemu bi trebalo s liste izostaviti drugu najsloženiju planetu u Sunčevom sistemu".

"Definicija IAU-a je nepotpuna. Ne pojašnjava šta precizno znači očistiti orbitu. Ako to shvatite doslovno, onda uopšte nema planeta, jer nijedan nije očistio orbitu", nastavlja Mecger.

Dodaje da je IAU napravio promenu 2006. godine tvrdeći da je 'čišćenje orbite' standardna definicija koja se koristi za razlikovanje planeta od asteroida.

"Mi smo dokazali da je to pogrešna tvrdnja i ne postoji u istoriji nauke. I zato je pogrešno primenjivati na Plutonu", dodaje koautor studije Kirbi Runjon iz laboratorije primenjene fizike na univerzitetu Džons Hopkins.

Umesto toga oni preporučuju da se planete jednostavno klasifikuju na osnovu toga jesu li dovoljno velike da im gravitacija omogućuje sferičan oblik.

"Nije to neka arbitrarna definicija", tvrdi Mecger.

"To je važna prekretnica u evoluciji planetarnog tela, jer kada se dogodi podstiče geološke aktivnosti u njegovom telu".

Na primer, Pluton ima podvodni okean, višeslojnu atmosferu, organske sastojke i dokaze o postojanju drevnih jezera i višestrukih meseca, kaže Mecger.

"Pluton je dinamičniji i življi od Marsa. Jedina planeta sa složenijom geologijom je Zemlja", naglašava.

Ali naravno, ovaj članak objavljen u časopisu Icarus neće rasplesti debatu.

Astrofizičar i kolumnista Forbsa Itan Sigel napisao je prošle godine da je problem veći od pitanja čisti li ili ne Pluton svoju orbitu, nego nalazi li se uopšte u Sunčevom sistemu.

"Kad je planetarni status u pitanju, geofizika nije dovoljna. U astronomiji se primenjuju i tri pravila tržišta nekretnina: lokacija, lokacija, lokacija", napisao je on.

"Ako želimo biti iskreni o svom Sunčevom sistemu i planetama u njemu, onda je vrlo jasno da postoji osam objekata koji su drugačiji od svih ostalih", zaključio je Sigel.

Izvor: www.b92.com